Saveti za gajenje cveća: Rešavanje problema i pravilna nega

Gajenje cveća je divan hobi koji donosi radost i lepotu u naše domove. Međutim, često se susrećemo sa izazovima poput sušenja listova, napada štetočina ili jednostavno ne znamo kako da pravilno negujemo određenu vrstu. Ovaj članak donosi zbirku praktičnih saveta i rešenja za najčešće probleme sa kojima se susreću ljubitelji biljaka, baziranih na iskustvima i diskusijama vlasnika.

Muškatle: Balkonska lepotica koja zahteva pažnju

Muškatle su verne pratiljke naših balkona i terasa. Za bujno cvetanje, potrebno im je dovoljno svetlosti, ali pazite na direktno sunce koje može da ih oprži, naročito ako prethodno nisu bile izložene. Ako vam se listovi muškatle žute ili suše, uzrok može biti višak vlage. Proverite da li je zemlja prenatopljena i smanjite zalivanje. Muškatle ne vole da im se zemlja stalno drži mokrom.

Za podsticanje cvetanja, mnogi koriste prirodna đubriva. Rastvor joda (1-2 kapi na litru vode) kojim se zaliva jednom mesečno, pokazao se kao odličan stimulans. Takođe, đubrivo od koprive (kopriva potopljena u vodi 3 nedeље, a zatim rastvor razblažen 1:1 sa vodom) daje izvanredne rezultate. Ne zalivajte cvetove direktno, već u koren.

Što se tiče visine, za balkon su idealne viseće muškatle. Grmolike vrste takođe mogu da se gaje, ali je bitno obezbediti dovoljno prostora za njihov rast. Kada cvetovi uvenu, otkinite precvetali cvet kako biljka ne bi trošila energiju na stvaranje semena, već na novo cvetanje. Ako grančica potpuno osuši, možete je ukloniti.

Surfinije i petunije: Vodopije koje vole sunce

Ove bujne biljke zaista obožavaju sunce i obilato zalivanje. Međutim, ključ je u ravnoteži. Ako vam listovi surfinija ili petunija žute i suše se, a cvetovi postaju blijedi, verovatno im nedostaje vode. Zemlja treba da bude stalno vlažna, ali ne i blatnjava. Leti, po vrućim danima, zalivanje može biti i svakodnevno.

Problem može biti i suvišak vlage, naročito ako su listovi lepljivi ili se pojave biljne vaši. U tom slučaju, biljke treba tretirati. Prirodan način je prskanje rastvorom od pepela cigareta (pepeo namočen u vodi) ili mešavinom sode bikarbone i tečnog sapuna. Za ozbiljnije napade, koriste se insekticidi poput Confidora ili Actare. Važno je obilato prskati donju stranu listova, gde se štetočine najčešće skrivaju.

Da bi petunije i surfinije bile bujnije i da bi se granale, a ne samo išle u visinu, treba im šišati vrhove. To podstiče razvoj bočnih grana. Takođe, redovno uklanjajte uvele cvetove.

Čuvanje biljaka preko zime: Šta uneti, a šta ne?

Kako se približava hladnije doba, postavlja se pitanje koje biljke uneti u kuću. Muškatle se mogu čuvati na dva načina. Prvi je da se obrežu na 15-20 cm i stave u tamniji, hladniji prostor (podrum, šupa) gde se temperatura kreće između 5 i 15 stepeni. Tamo se zalivaju tek jednom mesečno. Drugi način je da se drže u toplijoj, svetloj prostoriji uz prozor i tretiraju kao tokom leta, sa redećim zalivanjem. One će i zimi povremeno cvetati.

Nevestin veo je izdržljiva biljka koja može da preživi zimu napolju ako je zaštićena, ali može se unositi i kao sobna biljka, dalje od izvora toplote. Prkos (delosperma) je jednogodišnja biljka - stablo će propasti, ali seme koje padne u zemljište će ponovo niknuti u proleće.

Lavanda i ruzmarin su višegodišnje trajnice koje prezimljuju napolju. Lavandi u saksiji treba obezbediti zaštitu od jakog mraza. Ruzmarin se lako razmnožava - grančica se može zabosti direktno u zemlju ili staviti u vodu da pustí koren.

Uobičajeni problemi i njihova rešenja

Sušenje vrhova listova (npr. kod dracene, spatifiluma): Najčešći uzrok je suv vazduh usled grejanja. Rešenje je redovno orošavanje listova, stavljanje posude sa vodom pored biljke ili korišćenje ovlaživača vazduha. Takođe, proverite da li je biljka previše izložena suncu ili da li je prezalivana.

Žutilo listova: Može imati više uzroka. Kod čuvarkuće i sličnih sukulenta, donji listovi vremenom žute i otpadaju - to je normalan proces. Međutim, ako mlađi listovi žute, to je često znak prekomernog zalivanja. Kod drugih biljka, žutilo može ukazivati na nedostatak hranljivih materija (npr. gvožđa) ili na napad pepelnice (bele naslage).

Biljne vaši i drugi štetočini: Pored hemijskih preparata, efikasni su i prirodni lekovi. Soda bikarbona pomešana sa tečnim sapunom i vodom čini odličan sprej. Neem ulje je još jedno prirodno rešenje. Uvek prvo izolujte zaraženu biljku da se štetočine ne prošire.

Plamenjača i trulež: Ove gljivične bolesti nastaju od prevelike vlage. Uklonite obolele delove biljke. Kao preventiva, može se koristiti prskanje mešavinom surutke, vode i joda.

Presađivanje i nega specifičnih biljaka

Bromelije i ehmeje: Ove biljke imaju specifičan način zalivanja - voda se sipa u središnju rozetu, a ne direktno u zemlju. Nakon cvetanja, glavna biljka polako odumire, ali oko nje izrastu mladi izdanci. Kada ti izdanci dostignu trećinu veličine matične biljke, pažljivo se odvajaju (sa korenčićima) i presađuju.

Orlovi nokti (Sedum): Izuzetno izdržljiva i zahvalna biljka koja se lako širi. Za formiranje žive ograde, sadnice se postavljaju na razmak od 3-4 metra. Vremenom će se same proširiti i prekriti površinu.

Spatifilum (lišče sreće): Voli svetla mesta bez direktnog sunca. Često mu vrhovi listova posmede od suvog vazduha ili hladnoće. Zaliva se tek kada zemlja malo osuši. Dobro reaguje na orošavanje i brisanje listova. Zanimljiv savet je da se doda malo piva u vodu za zalivanje ili da se listovi prebrišu pivom za dodatan sjaj.

Krokus (šafran): Ako ste ga izvadili iz zemlje, najbolje je da ga što pre vratite. Lukovica se ne iskopava najmanje tri godine. Ako je lišće potpuno žuto, biljka je završila ciklus i priprema se za period mirovanja.

Zaštita od životinja i korisni trikovi

Ako vam psi ili mačke oštećuju cveće u dvorištu, jedino pouzdano rešenje je mehanička ograda. Tanak žičani "pastir" na baterije može biti veoma efikasan. Protiv puževa pomaže skupljanje tokom večeri ili postavljanje posuda sa pivom u koje upadaju.

Za prirodno đubrenje, pored koprive, možete koristiti i kvasac (50g kvasca, kašika šećera, 5l vode). Ovaj rastvor podstiče rast i cvetanje. Takođe, ljuske od jaja samlevene u prah obogaćuju zemlju kalcijumom.

Gajenje biljaka je putovanje učenja i strpljenja. Svaka biljka je individua, a najbolji savetnik je pažljivo posmatranje. Pratite kako vaše biljke reaguju na zalivanje, svetlost i đubrenje, i ne bojte se eksperimentisati. Srećno u vašem cvetnom carstvu!