Kompletan Vodič za Polaganje Stručnog Ispita iz Bezbednosti i Zdravlja na Radu (BZNR)

Polaganje stručnog ispita za savetnika ili saradnika za bezbednost i zdravlje na radu predstavlja ključni korak za sve koji žele da se profesionalno bave ovom važnom oblastí. Međutim, sama prijava i priprema mogu izazvati brojna pitanja i nedoumice. Ovaj članak ima za cilj da vam pruži sveobuhvatan uvid u proces, na osnovu najčešćih pitanja i iskustava kandidata, kako biste mogli da pristupite ispitu sa samopouzdanjem.

Osnovna Razlika: Savetnik vs. Saradnik za BZNR

Pre nego što krenete u pripremu, neophodno je da razumete za koju poziciju ispunjavate uslove. Glavni kriterijum je broj ESPB bodova stečenih tokom akademskog obrazovanja.

• Saradnik za BZNR: Za polaganje je potrebno minimum 180 ESPB bodova.
• Savetnik za BZNR: Za polaganje je potrebno minimum 240 ESPB bodova.

Osim obrazovnih uslova, važno je napomenuti da se za poziciju savetnika najčešće traži diploma visokog obrazovanja iz tehničko-tehnoloških, prirodno-matematičkih, odnosno medicinskih nauka (za poslove zdravstvene i socijalne zaštite). Pre prijave, preporučuje se direktna provera sa nadležnom Upravom.

Šta se tačno polaže? Struktura ispita po novom pravilniku

Nakon donošenja novog pravilnika, došlo je do određenih promena u strukturi ispitne materije. Ispit se sastoji iz nekoliko delova, a obim znanja zavisi od toga da li polažete za saradnika ili savetnika.

Opšti deo programa (Zajednički za savetnika i saradnika)

Ovaj deo obuhvata širok spektar propisa i obavezno se polaže od strane svih kandidata. Sastoji se iz dva dela:

1. Sistem bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji: Ovde spadaju Ustav, Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (BZNR), Krivični zakonik (određena dela, npr. oštećenje brana i nasipa, nepropisno izvođenje građevinskih radova), i drugi opšti propisi koji uređuju sistem. Međunarodne konvencije su izbačene iz ispitne materije.
2. Opšti propisi o radu, zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti: Ovaj segment uključuje Zakon o radu (radni odnosi, radno vreme, godišnji odmor, prava i obaveze), Zakon o zdravstvenom osiguranju, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, kao i propise o kolektivnim ugovorima i zaštiti ličnih podataka.

Posebni deo programa - Ključ za uspeh

Ovo je najopsežniji deo ispita gde se proverava stručno znanje. Pažljivo obratite pažnju na razlike između programa za saradnika i savetnika.

Za SARADNIKA i POSLODAVCA koji sam obavlja poslove BZNR:

Prema važećem pravilniku i potvrdama Uprave, saradnik polaže sledeće oblasti iz Posebnog dela:

1. Način i postupak procene rizika na radnom mestu i u radnoj sredini: Ovdje se uči isključivo Pravilnik o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i radnoj sredini.
2. Opšte i posebne mere bezbednosti i zdravlja na radu: Ovo je najveći deo za saradnika i obuhvata sledećih 7 ključnih pravilnika:
   • Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu
   • Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju opreme za rad
   • Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu
   • Pravilnik o obezbeđivanju oznaka za bezbednost i/ili zdravlje na radu
   • Pravilnik o načinu pružanja prve pomoći, vrsti i sredstava koji moraju biti obezbeđeni na radnom mestu, načinu i rokovima osposobljavanja zaposlenih za pružanje prve pomoći
   • Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad mladih
   • Pravilnik o merama za bezbedan i zdrav rad zaposlene žene za vreme trudnoće, porodilje i zaposlene koja doji dete

   Ovi pravilnici su apsolutno neophodni za pripremu.

Važna napomena za saradnike: Pravilnici koji se odnose na metodološke postupke (pregled opreme za rad, ispitivanje električnih instalacija, ispitivanje hemijskih, fizičkih i bioloških štetnosti) NE SPREMAJU SE za polaganje ispita za saradnika. Oni su namenjeni za polaganje zasebnih ispita za odgovorna lica za te specifične poslove.

Za SAVETNIKA za BZNR:

Savetnik, pored svega što polaže saradnik, mora da pokrije i znatno širi opseg materije iz Posebnog dela. Njegov program uključuje:

1. Način i postupak procene rizika (isti pravilnik kao za saradnika).
2. Opšte i posebne mere bezbednosti i zdravlja na radu (istih 7 pravilnika, ali sa mogućim dubljim ispitivanjem).
3. Metodološki postupci pregleda i provere opreme za rad i pregleda i ispitivanja električnih i gromobranskih instalacija - ovo uključuje i druge srodne pravilnike (npr. o tehničkim normativima, bezbednosnom listu).
4. Metodološki postupci ispitivanja uslova radne sredine - hemijskih i fizičkih štetnosti (osim jonizujućih zračenja, mikroklime i osvetljenosti) - uključujući pravilnike o buci, vibracijama, optičkim zračenjima, elektromagnetnom polju itd.
5. Metodološki postupci ispitivanja uslova radne sredine - bioloških štetnosti.

Dakle, glavna razlika je u obimu: savetnik mora da zna i kako se sprovode određena merenja i provere, dok je saradnik fokusiran na primenu preventivnih mera i procenu rizika.

Praktični deo ispita: Izrada akta o proceni rizika

Svaki kandidat, bez obzira na zvanje, polaže pismeni deo koji podrazumeva izradu akta o proceni rizika za zadato radno mesto. Evo kako to izgleda u praksi:

• Dobijate temu: Na ispitu ćete dobiti konkretno radno mesto (npr. vozač buldožera, pekar, kranista, elektromonter, frizer, jamski rudar).
• Dobijate pomoćne materijale: Komisija vam obezbeđuje listu opasnosti i štetnosti (opštu) i podatke o različitim metodama za procenu rizika (npr. Kinney metoda). Ne morate da pamtite ove parametre napamet.
• Postupak rada: Imate oko 2 sata da napišete akt. Niko ne nadgleda način rada, što vam omogućava da se koncentrišete. Akt treba da sadrži opis posla, prepoznate opasnosti i štetnosti, procenu rizika prema odabranoj metodi, predložene mere za smanjenje rizika i najvažnije - zaključak da li je radno mesto sa povećanim rizikom ili nije. Izostavljanje ovog zaključka može dovesti do pada.
• Savet: Vežbajte izradu akta pre ispita koristeći različita radna mesta. Možete koristiti i veštačku inteligenciju kao alat za generisanje okvira, ali je ključno da razumete strukturu i logiku.

Kako izgleda dan ispita? Korak po korak

Ispit se obično održava vikendom u prostorijama nadležne ustanove. Proces traje nekoliko sati (često 4-6).

1. Opšti deo - prva faza: Odlazite u učionice gde vas ispituju iz opšteg dela. Postoje dve prostorije: jedna za "Sistem BZNR" (gde se često izvlače pitanja iz koverte) i druga za "Opšte propise o radu" (gde ispitivač često postavlja pitanja iz glave, prilagođavajući ih vašem iskustvu). Ispitivači su uglavnom korektni i žele da vide da razumete suštinu. Nije neophodno recitovati tačne brojeve članova, ali je bitno znati ključne pojmove i odredbe.
2. Pismeni deo - izrada akta: Nakon opšteg dela, odlazite u prostoriju gde pišete procenu rizika.
3. Usmena odbrana akta i posebni deo: Kada završite pismeni deo, komisija ga pregleda i zatim idete na usmeni ispit. Prvo se odbranjuje akt (pitanja su vezana za postupak procene, šta akt sadrži, šta su mere prevencije), a potom sledi ispitivanje iz pravilnika (za saradnika onih 7, za savetnika sve navedeno). Ispitivači postavljaju i podpitanja kako bi proverili dubinu razumevanja.

Važno je napomenuti: Ukoliko padnete jedan deo (npr. opšti deo), taj deo ćete ponavljati. Polaganje se može produžiti u narednim rokovima.

Najčešća pitanja i saveti od onih koji su već polagali

Na osnovu brojnih iskustava, evo neklh od najvrednijih saveta:

• Ne učite napamet, već razumevanjem: Ispitivači cenite ako možete da objasnite suštinu sopstvenim rečima. Naravno, neki ključni pojmovi i definicije moraju da se znaju tačno.
• Pročitajte propise, ne samo skripte: Skripte su dobre za orijentaciju i za vidjanje tipova pitanja, ali često sadrže greške ili su neažurne. Učenje direktno iz zvaničnih pravilnika i zakona je najsigurniji put.
• Obratite pažnju na ove oblasti: Kandidati često ističu da se pojavljuju pitanja o oznakama za bezbednost, ručnom prenošenju tereta (kumulativna masa), pružanju prve pomoći, zaštiti mladih i trudnica, buci i vibracijama (referentne vrednosti), kao i iz Pravilnika o zaštiti na radu pri izvođenju građevinskih radova (npr. skele, koordinator, zaštita od pada).
• Ispitivači žele da vas provere, a ne da vas obore: Ako zapnete, postaviće vam pomoćno pitanje. Važno je pokazati inicijativu i pokušati da govorite o onome što znate u vezi sa temom.
• Ponesite vodu i nešto za jelo: Proces može biti dug, a koncentracija je ključna.

Prijava ispita i čekanje na termin

Prijavu sa svim pratećim dokumentima (diploma, overena kopija, dokaz o uplati takse) podnosite Upravi za bezbednost i zdravlje na radu. Rok od dana prijave do poziva na ispit može da traje do tri meseca. Termini se najče